Ništa mi više nije jasno. Žene. Znam da između nas dvoje postoji ta hemija, i znam da je privlačim. A ona zna da ona privlači mene. Ono što mene muči – cedi i suši – jeste nerazumevanje onoga što ona zapravo misli, iako je to što misli navodno vrlo jasno: “mi nismo jedno za drugo, nikada nismo ni bili”.

E sad, moj problem… Taj osećaj nepripadnosti i neuklopljenosti, osećaj stida i sramote, zbog kojih imam problem da se približim drugim ljudima, uprkos tome što su mi zanimljivi i što mislim da bih i ja bio zanimljiv njima. A tu je i moj ego, koji me često tera u tako daleke ekstreme, poput onoga: “ili sam u centru pažnje ja – ili odoh”. Mada, zapravo, i nije tako, prilično sam se po tom pitanju popravio… u izvesnoj meri: najradije ću biti sam. Iako nisam preterani ljubitelj samoće, odnosno, osamljen sam iz neke potrebe za balansom, koji mi se u kontaktu samo sa veoma malim brojem ljudi ne remeti.

Nego, da nastavim gde sam stao. Mislim da Ivi, iako je rekla to što je rekla, ako je kao većina devojaka, onda to i nije mislila – a ako je i kao većina devojaka, onda zapravo želi da bude osvajana i jurena… Iako, kada smo raskinuli, imao sam taj osećaj da ne želi da je jurim i da želi da bude sama i bavi se sobom, ili nešto slično tome – a definitivno bez nekoga ko će da joj nabija nelagodu itd. A ja se, u velikoj meri, još uvek osećam kao neko ko bi mogao da joj nabija nervozu i nelagodu, jer to isto osećam u sebi – najviše opsesivno se baveći svojim slabostima i svojim strahovima, posvećujući im previše pažnje, umesto da se posvetim stvarima koje mi prijaju i koje bi moje emotivno polje ojačale: “ne, trenutno nemam život kakav želim – i trenutno nisam u fazonu jurenja takvog života – uglavnom zato što previše značaja pridajem njegovim negativnim aspektima, što me izuzetno iscrpljuje – ali postoje druge stvari koje su mi dostupne koje me ispunjavaju i usrećuju, i koje bi to mogle, i ako oprostim sebi sve one loše stvari iz prošlosti i prepustim se pozitivnim stvarima, ili se posvetim pronalaženju onoga što bi me ispunilo pozitivnom energijom – sigurno bi mi se povećala i ta toliko cenjena a nedovoljno negovana životna energija, što bi mi definitivno pomoglo i u svakodnevnim obavezama, poput traženja posla, učenja, itd”. A to bi, siguran sam, doprinelo i tome da me drugim očima vidi i Ivi. I Ivi, i ja.

Ali, ja nisam više siguran to za Ivi. draga mi je, znači mi – neverovatno mi je privlačna – ali nisam više tako siguran da bi me ona zaista usrećila i ispunila. Ne zato što je ona previše jednostavna, prazna, itd, već zato što sam ja složen. Mada, sa druge strane, ljubav ispunjava, per se.

Advertisements