Malopre sam se vraćao sa Mironom iz Društvenog centra – gde je bila jako kul atmosfera, kao što je bio i povratak sa njim, i priča o emitovanju energije, i njenom nekanalisanju, i reakciji drugih na nju – i počeo sam opet da kukam i žalim se na priču o Ivi i gomilu drugih depresivnih gluposti koje su odatle proistekle, praveći kasnije, na poplavljenom Dunavu, mali osvrt na moje zodijačko stanje škorpije, koja je u presudnoj vezi sa Saturnom od 5. oktobra 2012 – da bih kasnije skontao, posle njegove konstatacije da nisam mnogo napredovao – da svako ima svoje loše i dobre strane, i ako se posvetim samo lošim stranama, kao do sada, nikada do kraja zapravo ni neću moći da ih razrešim – kao što do kraja neću moći ni ostvariti sve svoje potencijale – ali zašto se vezati za negativne stvari i zanemarivati one pozitivne?? Pitanje nad pitanjima. Pitanje koje sam trebao sebi da postavim jako jako davno.

“Sve ono što nas uznemirava je naš problem. Naš problem je upravo zato što nas uznemirava.”

Danijela Stojanović

Nažalost, mi večito ističemo neku svoju pogrešnu istoriju, dok lako zaboravljamo onaj njen deo koji bi nam pomogao u savremenosti; tako je i sa Nolitom, nekada malom izdavačkom kućom koju je, u stanu Pavla Bihalia, vodilo nekoliko prijatelja. Produkcija Nolita je tih godina uglavnom predstavljala kombinaciju visokih umetničkih kvaliteta i političkog aktivizma; u tom smislu, do danas joj nema ravne. Kada govorim o političkim aktivizmu, mislim na antifašističku levicu koja je u to vreme bila neverovatna!”

Vladimir Arsenijević

http://www.e-novine.com/intervju/intervju-kultura/85431-Kao-stidimo-ljubavi.html

Advertisements